Janko Veselinović, predsednik Grupe prijateljstva sa Hrvatskom Narodne skupštine Republike Srbije

Gospodine Veselinoviću, Vi ste predsednik grupe prijateljstva sa Hrvatskom Narodne skupštine Republike Srbije. U poslednjih nekoliko meseci imali smo Vašu posetu Hrvatskoj i nedavno uzvratnu posetu hrvatske grupe prijateljstva našem parlamentu. Koji su glavni zaključci ovih sastanaka, i kako ocenjujete ulogu parlamenata u jačanju saradnje u regionu zapadnog Balkana?

Da, u februaru smo bili u posetili grupi prijateljstva u Hrvatskom saboru, gde smo pored razgovora sa članovima grupe prijateljstva sa Srbijom razgovarali i sa predstavnicima spoljnopolitičkog odbora i odbora za evropske integracije. Primio nas je i predsednik Hrvatskog sabora, gospodin Luka Bebić. Razgovarali smo i sa sa predsednikom Republike Hrvatske, gospodinom Ivom Josipovićem, potpredsednikom Vlade Slobodanom Uzelcem i ministrom spoljnih poslova i evropskih integracija, gospodinom Gordanom Jandrokovićem.

Na razgovorima koje smo imali u Hrvatskom saboru zaključili smo da politička saradnja ponekad zaostaje za drugim oblicima saradnje između dve naše države. Konstatovali smo da je saradnja dva parlamenta do tada bila na veoma niskom nivou i da je potrebno da se to promeni. Usaglasili smo se da saradnja treba da se odvija u nekoliko pravaca. Prvenstveno, kroz saradnju pojedinih skupštinskih odbora, kao što su odbori za evropske integracije, spoljnopolitički odbori, ali i odbori koji se bave bezbednosti, ekonomijom i drugi srodni odbori u našim parlamentima. Utvrdili smo da parlamentarne grupe prijateljstva treba da budu svojevrstan politički most u toj komunikaciji, prvenstveno imajući u vidu da u njima sede predstavnici vlasti i opozicije i da je parlamentarna diplomatija u ovom momentu neophodna kako bi se pojedine teme brže otvarale i kako bi se nalazili načini za rešavanje otvorenih pitanja. Dogovorili smo se i da se grupe prijateljstva sastaju najmanje jednom u šest meseci i da ubuduće, pored opštih pitanja tematski odredimo naše sastanke.

Bojana Ristić, direktorka Američke privredne komore u Srbiji

Gospođo Ristić, Američka privredna komora u Srbiji ima cilj da promoviše najbolja američka poslovna iskustva i da kroz investicije utiče na ekonomski razvoj u Srbiji. Kroz koje aktivnosti ispunjavate svoju misiju u eri ekonomske krize?

Kao poslovno udruženje koga čine 160 američkih, internacionalnih i lokalnih kompanija, koje su ukupno investirale preko devet milijardi eura u domaću ekonomiju, Američka privredna komora u Srbiji želi da promovisanjem najboljih međunarodnih poslovnih praksi, doprinese unapređenju postojećeg režima poslovanja u zemlji, kao i podizanja konkurentnosti srpske ekonomije u globalnom kontekstu. Američke kompanije kao što su US Steel, Philip Morris, Ball Packaging i Microsoft uložile su preko milijadu eura u domaću ekonomiju. Kroz našu poslovnu asocijaciju, ove kompanije su pokazale spremnost da aktivno učestvuju u ključnim ekonomskim reformama u Srbiji.

Stav Američke privredne komore u Srbiji je da je održavanje redovnih sastanaka između predstavnika privrede i državnih institucija važno radi uspešnog oporavka od krize i sveukupnog napretka poslovnog okruženja u Srbiji.

Kada su u pitanju naši konkretni stavovi, Američka privredna komora u Srbiji smatra da je dosledna primena reformi ključna za buduće privlačenje stranih investicija, a posebno onih reformi koje podrazumevaju smanjenje birokratije i administrativnih procedura. U periodu krize, kada je nivo direktnih stranih investicija niži, od suštinske važnosti je da se pripremi teren za priliv novih investicija i podstakne preduzetnišvo, i u tom smislu se trudimo da na sve moguće načine predstavimo Srbiju kao dobru destinaciju za investicije.

Milan Stanimirović, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije

Gospodine Stanimiroviću, ovo je Vaš četvrti mandat na funkciji narodnog poslanika u republičkom parlamentu. Šta biste izdvojili kao Vaše najznačajnije poslaničko iskustvo od demokratskih promena 2000-te godine do danas?

Narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije sam neprekidno od 2000. godine, dakle desetak godina. U regularnim uslovima bio bih na polovini trećeg mandata, a to što sam u četvrtom govori o burnim političkim dešavanjima i posle demokratskih promena krajem 20. veka. Petooktobarski događaji doveli su do političke promene ali nade u ekonomski preobražaj su u velikoj meri poljuljane i izneverena velika, često nerealna očekivanja građana.

Kao na učesnika i svedoka parlamentarnog života u najvišem zakonodavnom telu Srbije, najveći utisak na mene je ostavila potvrda teze da su dva veka moderne srpske državnosti i danas kao i prethodnih dve stotine godina, mrtva trka između reformista, i boraca za modernizaciju društva i konzervativaca i antireformatora. Moje iskustvo mi govori da nigde kao u parlamentu se jasnije ne vidi da su otpori reformama u stvari želja za konzervacijom anahronih političkih odnosa.

Glasajući za populizam i jeftinu demagogiju građani daju legitimitet onima koji su izvorno odgovorni za položaj u kome se danas nalazi društvo, građani i država.

Miodrag Shrestha, izvršni direktor nevladine organizacije "Grupa 484"

"Sve vlade u regionu moraju shvatiti da je i rešavanje izbegličkog pitanja deo suočavanja sa prošlošću, da ono doprinosi procesu pomirenja, izgradnji dobrosusedskih odnosa i stabilnosti u regionu."

Ako posmatramo proces integracije izbeglica u lokalnoj sredini u Srbiji, šta su po Vašem mišljenju najveći problemi s kojima se suočavaju izbeglice, naročito imajući u vidu različite generacije?

Skoro 15 godina od završetka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, još nisu rešena pitanja ljudi koji su morali da napuste svoje domove. Srbija i dalje zbrinjava 86.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. UNHCR je decembra 2008. godine uvrstio Srbiju među pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom čije rešavanje u narednim godinama zahteva zajedničku akciju i saradnju zemalja u regionu, uz podršku međunarodne zajednice.

Među pozitivne stvari sigurno treba izdvojiti spremnost i inicijativu vlasti Srbije, UNHCR, Evropske komisije i međunarodnih donatora da pronađu dodatna sredstva za olakšavanje položaja i nalaženje trajnih rešenja za izbeglice. U Srbiji su vlasti pristupile izradi lokalnih akcionih planova za integraciju izbeglica, donošenju izmena i dopuna zakona o izbeglicama i revidiranju nacionalne strategije za rešavanje problema izbeglica i raseljenih lica što bi za rezultat trebalo da ima novi podsticaj integraciji izbeglica.

Dr Vladimir Janković, istraživač i predavač Centra za istoriju nauke, tehnologije i medicine Univerziteta u Mančesteru

"Oni koji se bave naukom stvaraju resurse koji čine društvo progresivnim, optimističnim, humanim i pre svega, sklonim da svoje probleme rešava racionalno. Ni manje ni više."

Gospodine Jankoviću, vratili ste se u Srbiju pre dve godine nakon više godina usavršavanja i akademskog rada u inostranstvu. Statistika kaže da naši najbolji studenti i vrhunski naučnici odlaze iz Srbije, a Vi ste ipak odlučili da se vratite. Zašto?

Ja bih bio srećan da svaki istraživač ima priliku da radi i istražuje u progresivnom svetu i da se nakon nekog vremena vrati sa iskustvima, entuzijazmom i kontaktima.

Srbija može da koristi Brazilski metod kojim ta država ima obavezu da mlade kadrove šalje na jednu godinu usavršavanja u evropske i severnoameričke zemlje i koji imaju obavezu da se vrate i nastave sa radom u Brazilu. Srbija takođe može da koristi obrazac UK Wellcome Trusta i da obezbedi zaposlenje mladim diplomcima ili doktorantima kroz stipendije (državne ili privatne) koje bi se progresivno pretvarale u plate u toku pet godina, čime bi se smanjio finanskijski teret na fakultetske budžete.