za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
ANALIZA

Da ne gradimo "kule u vazduhu"

Dragoljub Mićunović

Srbija je država u jeku najteže i najsloženije tranzicije, u vremenu u kom se moraju doneti najznačajnije strateške odluke za njenu budućnost.

Odluke koje se donose predstavljaju sudbonosne odgovore na najnovije izazove vremena. Te odluke donosiće najvažnije institucije države, parlament i vlada, ali uz pomoć javnog mnjenja i brojnih ustanova društva i države.

Za kvalitet odluka i njihovu legitimnost od velikog je uticaja mobilizacija svih političkih i intelektualnih resursa. Rasprava i dijalog propraćen sučeljavanjem argumenata i različitih vizija pretpostavka je za uticaj i značaj javnog mnjenja.

Cilj ovog projekta jeste stvaranje demokratskog, političkog i kritičkog javnog mnjenja. Demokratsko odlučivanje ne sme biti svedeno samo na procedure unutar najvažnijih institucija i eventualni dijalog uskih političkih elita. Građani osećaju nelagodu i nezadovoljstvo kada se najvažnije odluke, čije posledice oni trpe, donose njima "iza leđa", kada su lišeni mogućnosti da utiču na svoju sudbinu.

Obrazovanje kao nacionalno strateško pitanje

Zbog čega finski đaci godinama zaredom osvajaju prvo mesto u studiji PISA

Srpski đaci u studiji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za međunarodnu ocenu učenika (PISA) zauzeli su 41. mesto i statistički gledano znatno zaostaju za prosekom OECD. Njihovi vršnjaci iz Finske osvojili su prvo mesto, kao i nekoliko godina pre toga. Takav ponovljeni uspeh finskih srednjoškolaca nije nimalo slučajan i mogao bi, po mnogo čemu, da bude paradigmatičan i poučan za Srbiju. Naročito u kontekstu ocene generalnog sekretara OECD Anhela Gurije da test PISA nije samo puko rangiranje učenika, već i pouzdan pokazatelj u kojoj meri obrazovni sistemi pripremaju mlade ljude za sutrašnjicu, a istovremeno zemljama otkriva gde su njihove slabosti i snaga.

Valjalo bi stoga detaljnije zaviriti u male tajne finskog sistema obrazovanja, za koji se tvrdi da je odigrao presudnu ulogu u tome što je "Zemlja hiljada jezera" u poslednjih petnaestak godina ostvarila izuzetne rezultate u privredi i to u svetskim razmerama. Pre svega, većina stručnih procena govori da je dobro školsko obrazovanje jedna od prednosti kojom raspolaže Finska u odnosu na ostale zemlje. Na drugoj strani, Finska je jedna od tri zemlje Evropske unije koje najviše ulažu u obrazovanje. Upravo zbog toga Finska je i stekla epitet zemlje koja se sve više oslanja na društvo znanja, dok njena ekonomija počiva prvenstveno na kreativnom znanju. U toj ravni razvoj obrazovnog sistema pretvoren je u nacionalno strateško pitanje.

Ko ima koristi od besplatne kulture?

Svakog dana besplatna kultura osvaja nove teritorije. Koncerti, izložbe, festivali, filmske projekcije: prošlog leta smo bili svedoci povećanog broja besplatnih kulturnih manifestacija. Na mreži, besplatno nelegalno daunlodovanje filmova, koje beleži konstantan uspon, sledi primer CD-ova i ugrožava izdavače DVD-eva. A što se tiče najvećih muzičkih produkcija, one su skoro položile oružje: tako se Univerzal, predvodnik borbe protiv piraterije i besplatnosti, ujedinio sa Nef Telekomom da bi ponudio neograničeno korišćenje muzike uključeno u pretplatu kod tog operatera.

Nikola Sarkozi nema dovoljno oštrih reči protiv kulture besplatnosti. Predsednik Republike je upravo ovlastio Denisa Olivena, vlasnika FNAC-a i osvedočenog neprijatelja piraterije, da preuzme misiju borbe protiv nelegalnog daunlodovanja. Naravno, priznaju oni uglas, besplatno daunlodovanje omogućava najvećem broju ljudi pristup snimljenim delima. Ali, pritom, kulturi su uskraćeni prihodi, što preti nestankom čitavog jednog sektora industrije i, na kraju krajeva, ugrožava i same umetnike.

Slobodan pristup informacijama u zakonu i praksi

Rodoljub Šabić

Tri i po godine čekanja

Nedavno je Udruženje novinara Srbije, ponovljenim zahtevom Vladi Srbije da obezbedi izvršenje jednog rešenja poverenika za informacije, podsetilo javnost na jedan već pomalo zaboravljeni bizaran događaj.

U događaju o kojem je reč, pre nekoliko meseci fizički je napadnut novinar koji je hteo da snimi "kliniku" čija izgradnja je bez građevinske dozvole započeta na imanju jednog ministra. Ministar je "objasnio" da je novinar napadnut zato što je seksualno zlostavljao ministrove ovce, o čemu, kako je rekao, postoji beleška u policiji.

Ovakvo objašnjenje su oba udruženja novinara Srbije, UNS i NUNS, označila kao tešku neistinu i ozbiljnu uvredu na račun ne samo konkretnog novinara već i cele novinarske profesije. Od policije su, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama, zatražili da demantuje ili ako može potvrdi navode ministra. Policija je na njihov zahtev reagovala "ćutanjem", pa su izjavili žalbu povereniku za informacije.

Srbija je poreski raj za najbogatije

Vlada lakšim putem obezbeđuje prihode

Autor: V. Spasić

Oko dvadesetak hiljada "registrovanih" domaćih bogataša, a nezvanično mnogo više i dalje će moći da uživa u poreskom raju zvanom Srbija. Porez na dohodak u Srbiji iznosi 10, odnosno 15 odsto, dok u drugim zemljama dostiže i 70 odsto. Slično je i sa dažbinama za posedovanje džipova, jahti ili aviona. Najava Vlade Srbije u julu da će porez za bogate biti povećan na 20 do 40 odsto ostala je samo najava.

Na drugoj strani, zbog loših prihoda u budžetu najavljuje se povećanje PDV-a, koji će kroz poskupljenja najviše dodatno opteretiti najsiromašnije. Stručnjaci kažu da država povećava samo PDV i akcize jer je ove poreze najlakše naplatiti, a i ne mora da se zamera najbogatijima. Istina, samo zaustavljanje džipova predstavlja opasnost i za policiju, a kamoli povećavanje nameta za posedovanje ovih četvorotočkaša, ali i jahti i aviona. Tako slične naknade plaćaju vlasnici džipova i oni koji imaju dosta slabije i luksuznije automobile. Da se ne spominju simbolične godišnje naknade od nekoliko hiljada evra za jahte i desetak za avione.