Pretraga

Vaš komentar

DOBROSUSEDSKI ODNOSI BITAN FAKTOR U PROCESU PRIDRUŽIVANJA EVROPSKOJ UNIJI

Na putu ulaska u Evropsku uniju, koji je strateški cilj zemalja zapadnog Balkana, uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i regionalne stabilnosti je važan korak, rečeno je na debati "Dobri susedi - garant stabilnosti regiona". U diskusiji koja je u petak, 25. juna 2010. održana u okviru projekta DEMOKRATSKI POLITIČKI FORUM, u organizaciji Centra za demokratiju i fondacije Fridrih Ebert, učesnici su ukazali i na to da su dobrosusedski odnosi dobri i za svaku pojedinačnu zemlju, kao i da u je u tom pogledu u regionu prisutan optimizam.

Povodom ovonedeljnog obraćanja predsednika Hrvatske Iva Josipovića i premijera Crne Gore Mila Đukanovića poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, predsednik skupštinskog Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović je rekao "Obojica su istakli važnost dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, a Josipović je u više navrata pomenuo da su srpsko-hrvatski odnosi u usponu i da je saradnja sve bolja" dodavši da je dobro što u regionu oživljava komunikacija.

Mićunović je ocenio da je to, sa jedne strane i posledica vrlo energične politike EU da ne uvozi probleme i nestabilnost iz regiona. Mićunović je naveo nekoliko načina poboljšanja regionalne saradnje, među kojima su intenzivnija saradnja predsednika država u regionu, češće kontakte parlamenata i privrednika, kao i razbijanje raznih predrasuda.

Ambasador Ministarstva spoljnih poslova Srbije Danilo Vučetić rekao je da su dobrosusedski odnosi i regionalna stabilnost prioriteti srpske spoljne politike i ukazao na ohrabrujuće reakcije susednih država u tom pogledu. Vučetić je podsetio da Srbija podržava integritet BIH, kao i da su osnaženi odnosi sa Federacijom i Republikom Srpskom, da će premijer Cvetković posetiti Sarajevo 21. jula ove godine, a da je Harisu Silajdžiću i dalje otvoren poziv za dolazak u Beograd.

- Nastupila je i nova klima u odnosima sa Hrvatskom, posle dolaska Ive Josipovića na mesto predsednika, a postoji i vidan napredak u odnosima sa Albanijom i predsednik Tadić će uskoro posetiti Tiranu - rekao je Vučetić. Srbija je usvajanjem Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici učinila otklon od događaja u prošlosti i doprinosi pomirenju u regionu, a kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, Vučetić je rekao da je za Srbiju neprihvatljivo da se regionalne inicijative koriste kao način za posredno priznanje nezavisnosti Kosova.

Ukazujući na važnost saradnje u konkretnim oblastima, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht predložila je regionalno povezivanja na nivou visokog obrazovanja i naučnih institucija koje bi doprinelo povećanju rezultata u ovim oblastima.

Ambasador Makedonije Ljubiša Georgijevski istakao je da je na Balkanu izgrađena kultura netrpeljivosti i sada je problem kako se "otresti" tog kulturnog obrasca. Ambasador Crne Gore Igor Jovović ukazao je na talas optimizma i entuzijazma u pogledu poboljšanja međusobne saradnje i rekao da ne postoji neka ozbiljnija snaga na Balkanu, u bilo kojoj društvenoj oblasti, koja ne zagovara dobrosusedske odnose.

Učesnici u debate su ukazali na važnost saradnje u oblasti zaštite životne sredine kao teme koja se tiče svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost, državljanstvo i granice. Istaknuta je važnost hitnog reagovanja na povremene disonantne tonove koji mogu naneti štetu dobrim odnosima između država. Više učesnika u raspravi je bilo mišljenja da mediji treba više da se angažuju na širenju vesti i suzbijanju predrasuda kako bi se podstaklo bolje poznavanje među narodima.

U debati su učestvovali: Dragoljub Mićunović (Centar za demokratiju), Danilo Vučetić (Ministarstvo spoljnih poslova), Boriša Arnaut (ambasador BiH), Igor Jovović (ambasador Crne Gore), Ljubiša Georgievski (ambasador Makedonije), Georgi Georgiev (Ambasada Bugarske), Aleksandra Knez-Milojković (Ambasadori životne sredine), Neven Cvetićanin (Institut društvenih nauka), Slobodan Vučković (Centar za demokratiju), Zoran S. Popović (ambasador Srbije u Rumuniji), Junan Konstantin (Ambasada Rumunije), Boško Šukić (Ministarstvo unutrašnjih poslova), Korana Štrbac (Veritas), Đurđijana Jovanović (Ministarstvo kulture), Milena Radonjić (Ministarstvo pravde), Milija Todorov (Pirgos), Vladica Tošić (Pirgos), Edita Stojić-Karanović (Međunarodni naučni forum "Dunav - reka saradnje"), Brano Miljuš (Institut za međunarodnu politiku i privredu), Snežana Sedlar (Narodna skupština Srbije), Boris Barjaktarović (Vlada AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju), Sonja Licht (Beogradski fond za političku izuzetnost), Vesna Petrović (Beogradski centar za ljudske reforme), Milan Simurdić (Forum za međunarodne odnose), Boško Jakšić (Politika), i drugi. Opširnije >>>

DPF Preporučuje

Intervju DPF: Janko Veselinović

Janko Veselinović, predsednik Grupe prijateljstva sa Hrvatskom Narodne skupštine Republike Srbije

U februaru smo bili u posetili grupi prijateljstva u Hrvatskom saboru, gde smo pored razgovora sa članovima grupe prijateljstva sa Srbijom razgovarali i sa predstavnicima spoljnopolitičkog odbora i odbora za evropske integracije. Primio nas je i predsednik Hrvatskog sabora, gospodin Luka Bebić. Razgovarali smo i sa sa predsednikom Republike Hrvatske, gospodinom Ivom Josipovićem, potpredsednikom Vlade Slobodanom Uzelcem i ministrom spoljnih poslova i evropskih integracija, gospodinom Gordanom Jandrokovićem.

Na razgovorima koje smo imali u Hrvatskom saboru zaključili smo da politička saradnja ponekad zaostaje za drugim oblicima saradnje između dve naše države. Konstatovali smo da je saradnja dva parlamenta do tada bila na veoma niskom nivou i da je potrebno da se to promeni. Usaglasili smo se da saradnja treba da se odvija u nekoliko pravaca. Prvenstveno, kroz saradnju pojedinih skupštinskih odbora, kao što su odbori za evropske integracije, spoljnopolitički odbori, ali i odbori koji se bave bezbednosti, ekonomijom i drugi srodni odbori u našim parlamentima. Utvrdili smo da parlamentarne grupe prijateljstva treba da budu svojevrstan politički most u toj komunikaciji, prvenstveno imajući u vidu da u njima sede predstavnici vlasti i opozicije i da je parlamentarna diplomatija u ovom momentu neophodna kako bi se pojedine teme brže otvarale i kako bi se nalazili načini za rešavanje otvorenih pitanja. Dogovorili smo se i da se grupe prijateljstva sastaju najmanje jednom u šest meseci i da ubuduće, pored opštih pitanja tematski odredimo naše sastanke.

Opširnije

Analiza

The EU and the western Balkans

European Security and Defence Assebly
Assembly of Western European Union

REPORT
submitted on behalf of the Political Committee
by Piero Fassino, Chairman and Rapporteur (Italy, Socialist Group)

RECOMMENDATION 8562
on the EU and the western Balkans

The Assembly,

(i) Considering that:

- 15 years have passed since the signature of the Dayton Peace Accords and 10 years
since NATO’s military intervention in Kosovo;3
- over this period peace, stability and security have been guaranteed to the whole region
as a result of the military and political commitment of the international community;
- the new states to emerge from the Yugoslav Federation have consolidated their
democratic institutions;
- notwithstanding, there are still disputes which expose the region to new risks of
tension and the resurgence of nationalism;
- full integration of those states into the Euro-Atlantic institutions is essential to
promote the definitive stabilisation of the region;

Opširnije