za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
03.07.2009.
"NAŠI SUGRAĐANI – ROMI"
Pretraga
Zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina prof. dr Goran Bašić ocenio je na debati Demokratskog političkog foruma da Nacionalnoj strategiji za integraciju Roma nedostaju adekvatni lokalni akcioni planovi i šira društvena podrška.

"Nedostatak Strategije je i to što je projektovana na znatno manjem broju od stvarnog broja Roma u Srbiji" kazao je Bašić na debati "Naši sugrađani - Romi", koju je u utorak, 30. juna 2009. organizovao Centar za demokratiju.

Prema nezvaničnim procenama, u Srbiji ima između 450.000 i 800.000 pripadnika romske nacionalne manjine, što je više od 10 odsto stanovništva, kazao je on i napomenuo da ta nacionalna manjina ima pravo na službenu upotrebu romskog jezika.

Goran Bašić je ukazao na nepostojanje adekvatnog mehanizma za popis Roma kao najbrojnije ali i najsiromašnije nacionalne manjine u Evropi.

Da bi se njihov položaj popravio, kazao je zamenik zaštitnika građana, nadležne institucije i većinsko stanovništvo moraju da doprinesu jačanju romske intelektualne elite, učestvuju u suzbijanju bede i siromaštva i podrže inicijativu za osnivanje katedre za romski jezik.

"Situacija je znatno bolja u zemljama u okruženju koje već godinama imaju katedru za romski jezik", rekao je Bašić i dodao da je u Srbiji inicijativa pokretana nekoliko puta, ali da nije naišla na pozitivan odgovor nadležnih organa.

Prema njegovim rečima, na stvaranje predrasuda da su Romi civilizacijski manje vredni i da ne mogu da odgovore na zahteve modernog društva, najviše je uticalo nepoznavanje te kulture i njihovog načina života.

Posledice diskriminacije su, dodao je Bašić, asimilacija i gubljenje identiteta, a često se dešava da se pripadnici te manjine i ne izjašnjavaju kao Romi, kako bi došli do posla i bili prihvaćeni u društvu.

Prof. dr Rajko Đurić ukazao je na mogućnost osnivanja Interkulturalnog saveta u Srbiji, kao u većini evropskih zemalja, koji bi bio spona između vlasti i građana, posebno pripadnika ugroženih nacionalnih manjina.

U svim ministarstvima, posebno u ministarstvu prosvete, kulture, socijalne zaštite, unutrašnjih i spoljnih poslova, trebalo da budu zaposleni i predstavnici romske populacije, ocenio je Đurić i dodao da je u državnim i institucijama na pokrajinskom, regionalnom i gradskom nivou potrebno više saradnika Roma.

Pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Petar Antić složio se sa zamenikom zaštitnika građana da Nacionalnoj strategiji nedostaju odgovarajući lokalni akcioni planovi, koji će usmeriti opštine i gradove da se bave socijalizacijom Roma, i podrška većinskog stanovništva.

On je najavio da će Ministarstvo ogranizovati veliku medijsku kampanju kako bi dobilo podršku šire javnosti od koje zavisi sprovođenje te strategije za koju je iz republičkog budžeta izdvojeno više od 525 miliona dinara.

"Popis Roma je osnova za poboljšanje uslova u kojima oni žive, odnosno za raseljavanje nehigijenskih naselja, uključivanje u obrazovni sistem i ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu", istakao je pomoćnik ministra.

Antić je ocenio da podaci o broju Roma neće biti u potpunosti precizni ni nakon popisa, jer se mnogi pripadnici te nacionalne manjine ne izjašnjavaju kao Romi, ali će biti relevantniji od onih sa kojima Ministarstvo trenutno raspolaže. (Tanjug)

U debati su učestvovali: Dragan Stanković (Društvo Rom Beograd), Slavko Jovanović (Nacionalni savet romske nacionalne manjine), Dragoljub Acković (Nacionalni savet romske nacionalne manjine), Bojan Anđelković (Ministarstvo za Kosovo i Metohiju), Vladimir Pešić (Ministarstvo rada i socijalne politike), Radojka Pavlović (Građanske inicijative), Sofka Vasiljković (Nacionalni savet romske nacionalne manjine), Violeta Ćorić (Zaštitnik građana), Tanja Ranković (Tim za implementaciju strategije za smanjenje siromaštva), Ljubina Krkuš (Kancelarija za nacionalne manjine opštine Vračar), Ljiljana Tekić-Gavrilov ("Zajedno, zajedno"), Aleksandra Gabić (Kancelarija za nacionalne manjine opštine Vračar), Aleksandra Šanjević (Fond za otvoreno društvo), Dragana Jovanović (UNICEF), Ljiljana Mijanović (Gradski centar za socijalni rad Beograd), Rajko Radosavljević (NVO "Budućnost"), Dragan Mustafić (Nacionalni savet romske nacionalne manjine), Dragan Todorović (Filozofsk fakultet u Nišu), Svetlana Ćirković (Balkanološki institut SANU, Beograd), Biljana Sikimić (Balkanološki institut SANU, Beograd), Sanja Zlatanović (Etnografski institut SANU, Beograd), Jusuf Bajrami (Humanitarno udruženje "Bratstvo"), Živojin Mitrović (Humanitarno udruženje "Romsko srco"), Leposava Mitrović (NVO Grupa 484), Dragan Vasiljković (Savez udruženja Roma zapadne Srbije), Sonja Drezgić-Ostojić (Crveni krst Srbije), Bojana Samardžić (Crveni krst Srbije), Goran Miletić (Švedski helsinški odbor), Ivanka Kostić (PRAXIS), Vladimir Rusić (Misija OEBS Srbija), Petar Antić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Dragan Krsmanović (Sekretarijat za socijalnu zaštitu Beograd), Ljuan Koko (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju), Vesna Reljin (Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje), Goran Batić (Zaštitnik građana), Radenka Nešić (Dečiji romski centar), Ilija Stojanović ("Novi svet"), Tijana Todorović (Demokratska stranka), Rajko Radosavljević (Romska otvorena mreža), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
DPF Preporučuje

TEMA DPF: "NAŠI SUGRAĐANI – ROMI"

TEMA DPF: "NAŠI SUGRAĐANI – ROMI" Centar za demokratiju u okviru projekta Demokratski politički forum organizuje debatu na temu "Naši sugrađani – Romi". Uvodničari u debatu biće prof. dr Rajko Đurić i prof. dr Goran Bašić.

Dosledni opredeljenju da podstičemo debate o aktuelnim temama u našem društvu, smatramo neophodnim da razmotrimo pitanje unapređenja društvenog položaja romske zajednice u Srbiji. Rešavanje osnovnih egzistencijalnih, obrazovnih, socijalno-zdravstvenih i kulturnih problema romske populacije i njihova uključenost u zajednicu su neke od tema koje nameravamo da potakemo ovom debatom.
Opširnije opširnije
Analize

Srbija je poreski raj za najbogatije

Srbija je poreski raj za najbogatije Vlada lakšim putem obezbeđuje prihode

Oko dvadesetak hiljada "registrovanih" domaćih bogataša, a nezvanično mnogo više i dalje će moći da uživa u poreskom raju zvanom Srbija. Porez na dohodak u Srbiji iznosi 10, odnosno 15 odsto, dok u drugim zemljama dostiže i 70 odsto. Slično je i sa dažbinama za posedovanje džipova, jahti ili aviona. Najava Vlade Srbije u julu da će porez za bogate biti povećan na 20 do 40 odsto ostala je samo najava.
Opširnije opširnije